Pušenje ili zdravlje

Pušači su izloženi većem riziku da obole od svih vrsta bolesti nego nepušači. Naročito su ugroženi žestoki pušači - oni koji dok gase jednu cigaretu već pale novu. Pušači koji u toku 40 godina svakodnevno puše po paklu-dve cigareta imaju čak dvostruko više izgleda da obole od naročito agresivnog tipa karcinoma prostate.

Budući da prostata ne dolazi u direktan kontakt sa dimom koji pušači unose u sebe, postavlja se pitanje indirektnih uticaja koji su razlog za postojanje povećanog rizika. Međutim, kada se uzme u obzir to da je naše telo neobičan mehanizam, sve je moguće. Kada su muškarci u pitanju, najvažniji uticaj mogao bi da ima muški seksualni hormon - testosteron. Što je viši nivo testosterona, brže rastu tumori prostate.

S jedne strane, poznato je da pušači imaju više testosterona u krvi od nepušača. Pored toga, pušenjem se menja koncentracija određenih proteina u krvi koji vezuju slobodan testosteron. Poznato je i da kadmijum u dimu cigareta dospeva preko pluća u krv, pa tako i u ćelije prostate.

Inače, sve je duži spisak karcinoma kod kojih pušenje igra određenu ulogu. Posle raka pluća, bešike, grlića materice, jednjaka i bubrega, moraćemo da stavimo na spisak i rak prostate. Da ne bi ispalo kako za pušače (one koji su manje ili više strastveni) nema dobrih vesti, treba reći da se povećani rizik smanjuje posle nekolikog godina - pošto se prestane sa pušenjem.

Stvar je jasna. Reklama "pušenje ili zdravlje" nije samo reklama - to je pitanje odluke koju treba doneti trezvene glave jer vam je zdrav život sigurno važniji od sitnih zadovoljstava kao što je cigareta posle dobrog ručka, dobrog seksa ili uz jutarnju kafu. Sve to možete da obavljate sa jednakim užitkom, bez brige i bez duvanskog dima u sebi.

NE SAMO da smo prva zemlja u Evropi po broju pušača, već se nalazimo i u svetskom vrhu. Ovi najnoviji podaci, kojima bi trebalo svakodnevno "bombardovati" javnost, pominju se samo dva puta godišnje, upozoravaju lekari. I Svetski dan borbe protiv pušenja nije dovoljan za prevenciju.
- U proseku 50 odsto naših ljudi konzumira nikotin, a možda je taj procenat i veći - kaže za "Novosti" dr Petar Borović iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". - Istraživanja pokazuju da svaki drugi muškarac i svaka treća žena puše u Srbiji. Svakog dana se u našoj zemlji popuši oko 73 miliona cigareta, što je, zaista, alarmantno.
U svetu od posledica pušenja dnevno umire više od 13.000 ljudi. Prema rečima dr Borovića, u duvanu ima 4.000 štetnih materija, od kojih je 50 kancerogeno i mogu da izazovu različite tipove raka. Ono što najviše zabrinjava je činjenica da mladi prvu cigaretu zapale u devetoj, desetoj godini.
Naš sagovornik ističe da je osoba koja posle 20 godina pušenja ostavi duvan pod rizikom kancera narednih trideset godina.
- U pogledu kardiovaskularnih oboljenja Srbija je na prvom mestu u Evropi - upozorava dr Borović. - Istraživanja su pokazala da od 100 ljudi koji umru, 58 odsto je od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Samo u Vojvodini taj procenat je 65.
Bolest koja je u poslednje vreme dosta izražena jeste tkz. "pušačka noga". Strahuje se da će naša populacija biti suočena sa velikim porastom invalidnosti. Naime, ovo oboljenje se javlja kod osoba koje su preosetljive na duvan i počinje zadebljavanjem zida krvnih sudova.
- Ovaj upalni proces u prvoj fazi podmuklo počinje da sužava krvne sudove noge, zatim se javlja bolesni sjaj kože, da bi se potom gubile i malje. U četvrtoj fazi krive se nokatne ploče, u sledećoj nastupa gangrena, a zatim prst po prst otpada sa noge - govori dr Borović. - Jedini lek je prestanak pušenja.
Na pitanje da li ova bolest pogađa uglavnom ljude srednje životne dobi, dr Borović kaže da je jedan od pacijenata imao samo 19 godina.
- Bilo je slučajeva da nisam mogao da ubedim bolesnika da ostavi duvan. Jedan mi nije verovao da je nikotin uzročnik. I ruku i nogu su mu odstranili, a on mi je rekao: "Pušiću dok mi ne odseku i drugu ruku".
Ne samo što je istina da žene sve više puše i jako mlade stupaju u kontakt sa cigaretama, već i da konzumiraju nikotin u trudnoći. Dr Borović savetuje da se pušenje ostavi od šest do dvanaest meseci pre planirane trudnoće, jer u suprotnom, posledice će biti vidljive na rođenju ili kasnije.
- Beba se, u pravom smislu te reči, guši u majčinom stomaku. Kada mama zapali cigaretu do bebe stižu svi otrovi za nekoliko minuta. Tada je upola smanjen kiseonik u ženinim plućima, 200 puta povećan ugljen-dioksid, a za 30.000 puta je povećan ugljen-monoksid u odnosu na majku koja ne puši. Beba tada dobija manje krvi, sužava se pupčana vrpca, srce ubrzano kuca, broj otkucaja skoči čak i na 180 - tvrdi dr Borović.
Velika je zabluda da su cigarete sa manje nikotina i manje štetne. U Evropi su, kako kaže naš sagovornik, "lajt" cigarete zabranjene.
- Nikotin za sedam sekundi ulazi u mozak, receptori ih analiziraju i ako ima manje nikotina mozak nije zadovoljan. Zavisnik brže, nervoznije puši, dublje uvlači dim, povećava broj cigareta - objašnjava dr Borović. - Svetska industrija je u početku, ubacivala nikotin u papir navodno slabijih cigareta. Kasnije su prešli na amonijak, koji stvara veću zavisnost i brže transportuje nikotin do mozga. Ono što je sada aktuelno, a još uvek nedovoljno istraženo, predstavlja "nikotin slobodne osnove". Sada se to ubacuje umesto amonijaka. Ono što znamo je da je još štetnije i izaziva poremećaj moždanih funkcija - zaključuje dr Petar Borović.